Тридесет и једна година је од хрватске злочиначке акције “Олуја”, тешког злочина без казне, током ког је забележен највећи егзодус Срба после Другог светског рата. И ове године Срби ће је обележити комеморативним скуповима као злочин без казне, док ће се у Хрватској и даље обележавати као празник.

Тог 4. августа 1995. године, у раним јутарњим часовима, офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата) отпочела је злочиначка акција на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.

У страшном егзодусу који је уследио под хрватском злочиначком офанзивом, протерано је готово целокупно српско становништво са подручја Хрватске. Више од 250.000 несретних људи, старих, нејачи, жена и деце из тадашње Републике Српске Крајине, је протерано на путу без повратка на ком је преко 2500 људи убијено или нестало. Причињена је огромна материјална и нематеријална штета. Бројне српске цркве и вековни манастири су скрнављени и рушени, зверски су уништавани српски гробови, уништавано је вековно српско културно, материјално и нематеријално благо.

Дуге колоне недужних, голоруких стараца, жена и деце на тракторима и другим пољопривредним возилима, која су спас тражила крећући се преко Срба, Босанског Грахова и Босанског Петровца ка Приједору, Бања Луци и даље пут Србије, бесомучно су бомбардоване од стране Хрватскe ратнe авијације.

Са Кордуна и Баније збегови несретних људи су се кретали према Двору на Уни и Републици Српској.

Дуге колоне људи, бесомучно гранатиране, данима су путовале ка централним деловима Републике Српске и Србије тражећи спас.

5. августа 1995. године, након жестоког гранатирања, хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен Книн, у коме је пре “Олује” живело више од 90 одсто Срба. Злочиначка акција је званично завршена 7. августа падом Републике Српске Крајине.

Овај страшни злочин над српским народом, злочин са свим елементима геноцида, сам Међународни трибунал у Хагу је осудио изрицањем првостепене пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, који су спровели у дело Туђманов, односно Павелићев план о зверствима над српским живљем, кроз акцију “Олуја”. Исти је окарактерисао „Олују“ као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине. На жалост и срамоту овог трибунала, у другостепеној пресуди су такве тврдње одбачене, а хрватски генерали су ослобођени.

И тако се догодило да масовна убиства, депортације и присилно премештање народа, пљачке, безобзирно скрнављење, разарање српских огњишта, српских манастира и цркава, српских гробова и свега што је српско не буде осуђено као највећи геноцид после Другог светског рата, већ практично остане у историји упамћено као огроман злочин без казне!

Али српски човек је преживео. Нашао је своје уточиште и нови дом у Србији, а на нама је да кроз неговање културе сећања обележимо сваке године ове трагичне дане и да никад не дозволимо да страдање српског човека буде заборављено!

Одлуком владе Србије и Републике Српске од 2015. године званично је установљен Дан сећања на страдале и прогнане Србе. Први званични комеморативни скуп се одржао те године на мосту у Сремској Рачи. Од самог августа 1995. године прошло је тридесет и једну годину, али бол и ране у срцима преживелих прогнаника никад нису залечене и никад неће ни бити.

Ове године, на челу са председником Србије Александром Вучићем, великодостојницима Српске православне цркве, Милорадом Додиком, Ненадом Стевандићем и осталим политичким представницима Републике Српске, сећаћемо се тог страшног лета 1995.-те године у Мркоњић Граду, граду који је претрпео стравичну голготу, разарања и жртве у завршним операцијама рата.

Негујући културу сећања, у Мркоњић Граду, у тишини и са дубоким поштовањем, сећаћемо се свих невино страдалих и помолићемо се Господу за вечни мир и спасење њихових српских душа, знаних и незнаних, страдалника ”Олује”, али и свих Срба пострадалих кроз векове!

Нека њихове недужне душе нађу вечни мир, а њихова жртва никада не буде заборављена!

Амин!

Томислав Бокан, председник Народног покрета Динара-Дрина-Дунав